Општа болница се данас налази смештена у пет засебних грађевинских објеката. Главни и најстарији објекат се налази у централном делу од кога се зракасто пружају топле везе-ходници до осталих објеката са којима је повезан. У том најстаријем делу, који има два спрата, налазе се Пријемно-ургентна служба, Одељење гинекологије и акушерства, Педијатрије, Урологије, Хирургије, Анестезије и операциони блок. С овом зградом је повезан поликинички део, где се налази највећи број специјалистичких амбуланти, Рентген кабинет, Лабораторија и Апотека. У осталим зградама смештена су Одељења ортопедије, ОРЛ и Офталмологије у једној, у другој Интерно одељење, у трећој Одељења психијатрије, Неурологије, Дерматовенерологије и Продужене неге, а у посебној згради је Инфективно одељење. Све објекте окружује велика и лепо сређена зелена површина у виду парка и три велика паркинг простора. Од скора се у кругу болнице налази и зграда нове кухиње, која је изграђена по свим савременим принципима, а такође и савремено опремљена.

Данашња болница има 21 одељење и то: Хирургију, Урологију, Анестезију, Педијатрију, Гинекологију и акушерство са Неонатологијом, Интерно, Пријемно-ургентно, Рентген, Лабораторију, Трансфузију, Физикалну медицину и рехабилитацију, Ортопедију, Оториноларингологију, Офталмологију, Психијатрију, Неурологију, Дерматовенерологију, Дијализу, Инфективно, Патологију са судском медицином и, од скора, Продужену негу.

Према нормативима укупно има 530 постеља. Треба напоменути да је Инфективно одељење регионалног карактера, а одељење Дијализе са 34 дијализна места и 156 пацијената на хемодијализи се по величини налази у самом врху. Наша Болница запошљава укупно 861 радника (уговорених са републичким заводом) и од тога 126 лекара специјалиста, 16 специјализаната, 16 секундараца, 41 вишег медицинска техничара и 454 средња медицинска техничара. Имамо једног доктора наука, једног магистра и тринаест субспецијалиста. У поређењу са претходним годинама, последње две године се у значајној мери поправила квалификациона структура запослених, што је постигнуто запошљавањем високо стручног кадра, али и значајним смањењем неме дицинског особља, одвајањем кухиње, вешераја и техничке службе из здравствене установе. Обим и разноврсност услуга које наша Болница пружа из године у годину се повећава. Упркос застарелој опреми, примењују се најсавременије методе лечења (лапараскопске операције, уградња ендопротеза кука, уградња сочива и др.) и дијагностике (ендоскопскопија, ултразвучна дијагностика, ЦТ и др.), а такође се пружају и ванстандардне услуге, пре свега у области де рматологије, физикалне медицине и рехабилитације. Из године у годину се повећава број остварених болесничких дана, и уопште, број пружених здравствених услуга.

Запослени медицински кадар такође постиже и завидне резултате на пољу едукације, где је у току 2007. године чак 40,10% кадра било на разним едукативним скуповима и учествовало на њима својим радовима или практичном наставом. Захваљујући великој љубави и привржености послу којим се бавимо, и изнад свега ентузијазму, са врло скромном и застарелом опремом, постижемо завидне резултате о чему говори анке та о задовољству међу пацијентима, која се спроводи крајем сваке године.

Кратак историјат болнице

Општа болница Пожаревац се први пут у записима појављује 1831., а званично је пуштена у рад рад 24. септембра 1832. године. Колики је значај придаван раду ове прве државне болнице у Пожаревцу види се из тога, да је она већ при своме оснивању имала „Пропис касајући се (тичући се) болница: Пожаревачке и Свилаеначке“. У марту месецу 1839, после установљавања Попечитељства, а међу њима и оног Внутрени дела, формира се при овом Попечитељству „Санитетско одељење“ са начелником на челу, као стручна установа са извесном иако незнатном самоуправом. Болница се у овом периоду налази у згради у којој се данас налази Средња економска школа.

1944. године, долази до потпуног дисконтинуитета са предратном организацијом Болнице. За управника болнице постављен је др Хранислав Лазаревић. Болница добија назив „Државна болница Округа пожаревачког“. Из платног списка за новембар 1944. године се види да списак садржи 28 запослених. 1953. године одмах после смрти др Војислава Воје Дулића Народна болница у Пожаревцу понела је његово име Општа Болница Пожаревац „Воја Дулић”. Ткође добија и зграду која до данас представља централни објекат комплекса Општа болница Пожаревац.

Од 1.4.1989. болница постаје саставни део, тада Медицинског центра, који је 1.4.1990 добио назив Здравствени центар, чиме су и престале да постоје одвојене помоћне службе. 21.12.2011 године, Општа Болница Пожаревац је постала самостална установа одвојивши се од осталих установа које су чиниле Здравствени центар Пожаревац

Општа болница Пожаревац, како се данас наша болница зове, има тенденцију раста и развоја, и у будућности ће, без сумње, постати још модернија и развијенија установа, и остати стуб здравствене заштите Браничевског региона.